Ride se vratio na scenu sa impresivnim izdanjem „Weather Diaries“. Kada se bend odluči na povratak, često postoji doza skepticizma kod publike kako će zvučati novi materijal, pogotovo ako su prošle decenije od poslednjeg albuma. Sa „Weather Diaries“, Ride je dokazao da njihov kreativni potencijal nije ispario tokom godina pauze.

Album otvara pesma „Lannoy Point“, koja s lakoćom uvodi slušaoce u mešavinu prepoznatljivog shoegaze zvuka i modernih produkcijskih elemenata. Gitarske deonice su bogate i teksturirane, dok je vokal Andy Bella zadržao onu emotivnu dubinu koja je karakterisala rane radove benda. „Charm Assault“ donosi nešto brži tempo, energičnu ritam sekciju i refren koji vas jednostavno vuče da ga ponovite iznova i iznova.

Jedna od pesama koja se posebno ističe je „All I Want“, koja prikazuje bend u punom sjaju. Dinamična kompozicija, snažni ritmovi i melanholične melodije su savršeno balansirane. Ova pesma dokaz je da Ride ima sposobnost ne samo da izazove nostalgiju, već i da napravi muziku koja rezonuje s novim generacijama.

Širinom zvuka i tematikom, „Weather Diaries“ se bavi raznovrsnim emocijama i životnim temama. Naslovna pesma „Weather Diaries“ istražuje ljudsku nesigurnost u vremenu promena, dok „Rocket Silver Symphony“ pruža atmosferični eskapizam. Svaka pesma nosi svoj svet, što albumu daje impresivnu koheziju uprkos raznolikosti.

Produkcija Erola Alkana je takođe vredna pažnje. Njegov rad na ovom albumu je diskretan, ali efektan, omogućavajući da svi instrumenti i vokali dođu do izražaja na pravom mestu. On nije preopteretio pesme, što je često zamka kod bendova koji žele da modernizuju svoj zvuk. Umesto toga, Alkan je zadržao suštinu Ride-ovog prepoznatljivog stila, dok je istovremeno dodao savremenost koja je neophodna za današnje tržište.

Za sve ljubitelje shoegaze i alternativne muzike, „Weather Diaries“ je obavezno slušanje. Album ne samo da obnavlja sećanja na zlatno doba ovog žanra, već i otkriva novi pravac koji Ride može da istraži u budućnosti. Kroz deset pesama, bend uspeva da nas uvede u intimni dnevnik emocija i zvukova, ostavljajući nas sa osećajem da smo upravo pročitali jedno fascinantno poglavlje njihove karijere.

Na kraju, „Weather Diaries“ nije samo povratnički album — to je izraz umetničke zrelosti i produženje jednog muzičkog putovanja koje još uvek ima mnogo toga da ponudi. Ako ste se ikada zapitali da li vas muzika može ponovo zaintrigirati kao nekada, odgovor ćete pronaći upravo ovde.

Ride je našao svoj put nazad i s „Weather Diaries“ podseća nas zašto su ikada bili tako dragoceni bend na muzičkoj sceni. Slušajući ovaj album, lako je poverovati da su najbolji dani ovog benda tek pred nama, što je nešto što će sigurno obradovati njihove dugogodišnje fanove, ali i privući nove poklonike.