Album „Čovek rado izvan sebe živi“ je jedno od najznačajnijih dela u karijeri Bebi Dol, koja je svojom autentičnošću ostavila neizbrisiv trag na muzičkoj sceni bivše Jugoslavije. Ovaj album, izdat 1988. godine, predstavalja spoj različitih muzičkih stilova i žanrova, kombinujući elemente popa, roka, i eksperimentalne muzike na način koji je bio gotovo revolucionaran za tadašnje vreme.

Jedan od najznačajnijih trenutaka ovog albuma svakako je pesma „Mustafa“, koja je svojom egzotičnom melodijom i snažnim ritmovima odmah privukla pažnju slušalaca. Tekst pesme, svojom dubokom simbolikom i metaforama, omogućava različita tumačenja, što je dodatno doprinelo njenoj popularnosti.

Druga pesma koja se ističe je „Rudi“, koja je postala poznata po svom mističnom zvuku i atmosferi. Kombinacija sintisajzera i tradicionalnih instrumenata stvara jedinstvenu zvučnu sliku koja se i danas pamti. Kroz složene aranžmane i vokalne interpretacije, Bebi Dol uspeva da prikaže svo bogatstvo svoje umetničke izražajnosti.

„Zemlja ljubavi“ je još jedna pesma koja zaslužuje pažnju. Ona se izdvaja po svojoj emocionalnoj težini i introspektivnim tekstovima. Kroz ovu pesmu, Bebi Dol istražuje teme ljubavi, patnje i čežnje, pružajući slušateljima intiman uvid u svoje unutrašnje svetove.

Posebno treba pomenuti i pesmu „Samo ljubav“, koja je postala svojevrsni himn pozitivnosti i nade. Sa jednostavnom, ali moćnom porukom, ova pesma je inspirisala mnoge ljude, a njen uticaj oseća se i danas.

Celokupan album „Čovek rado izvan sebe živi“ odlikuje se izrazitoj pažnji prema detaljima, kako u muzičkom, tako i u liričkom smislu. Svaka pesma nosi jedinstvenu priču i emociju, čineći ovaj album kompleksnim umetničkim delom koje odoleva zubu vremena.