Oasis – What’s The Story Morning Glory

U zapanjujućem aktu revizionističke istorije, ili možda najhrabrijem postmodernom potezu u istoriji reizdanja, stiže nam Oasis – What’s The Story Morning Glory, album koji odbija da bude ono što jeste. Zaboravite na zid zvuka Owena Morrisa; zaboravite na aroganciju Liama Gallaghera i himnične refrene Noela koji su definisali Britpop. Umesto planetarno poznatih taktova pesama Wonderwall ili Don’t Look Back In Anger, ova ploča servira sirovu, nefiltriranu energiju koja kao da je iskopana iz arhive Sun Records studija, a ne iz zagušljivog paba u Mančesteru. Ovo nije album, ovo je zvučni dekonstruktivni esej.

Ova navodna verzija remek-dela iz 1995. godine je sonično putovanje u potpuno drugu eru. Gitarski rifovi su oštri, produkcija je ogoljena do srži, a vokal koji dominira ovim snimcima poseduje neku vrstu primalnog, tektonskog pomeranja ploča koje je više Rock and Roll nego „Roll With It“. Slušajući numere poput Heartbreak Hotel, Hound Dog i Blue Suede Shoes, čovek se ne može oteti utisku da je nekako, nekim kosmičkim previdom, na ovoj ploči završio kompletan opus ranog Elvisa Presleya. Od divljeg Rockabilly ritma do dubokih Gospel balada kao što je (There’ll Be) Peace In The Valley (For Me), ovo je antiteza svemu što Oasis predstavlja.

Kao artefakt, ovo vinilno izdanje je apsolutni unikat – ili možda štamparska greška epskih proporcija. Bilo kako bilo, ovo je ultimativni test za svakog kolekcionara i muzičkog sladokusca. Da li ste spremni da u svoju kolekciju dodate album koji nosi ime jednog od najvažnijih britanskih izdanja, a zvuči kao kolevka američke popularne muzike? Ovo nije samo ploča; ovo je provokacija, filozofsko pitanje presovano na crni vinil. Kupujete misteriju, anomaliju, priču koju niko neće moći da objasni. A možda je baš to poenta.