DAVIS, BETTY – BETTY DAVIS

Eksplozija sirovog, znojavog i beskompromisnog funk-rocka. Debitantski album Betty Davis iz 1973. godine nije samo ploča; to je deklaracija nezavisnosti, zvučna atomska bomba koja je decenijama odjekivala muzičkim podzemljem. Produciran od strane Grega Errica, bubnjara benda Sly & The Family Stone, i snimljen sa kremom Bay Area muzičara (uključujući članove Tower of Power i samog Sly Stone klana), album zvuči kao da je snimljen usred najluđe žurke na svetu. Otvaranje sa predatoriskom energijom pesme „If I’m In Luck I Might Get Picked Up“ odmah postavlja pravila: ovde nema mesta za stidljivost. Gitare režu, bas linije su masne i opasne, a vokal Betty Davis je uragan – promukao, sirov i potpuno oslobođen.

Tekstualno, ovo je manifest sirove, nefiltrirane ženske seksualnosti i snage, nešto što je bilo gotovo nezamislivo za mejnstrim scenu ranih sedamdesetih. U pesmi „Anti Love Song“, ona subverzivno izvrće klasičnu baladu, dok u „Game Is My Middle Name“ postavlja sebe kao glavnog igrača, a ne kao objekat požude. Svaka numera, od prljavog gruva „Walkin Up The Road“ do razmetljive „Steppin In Her I. Miller Shoes“, pulsira aurom samopouzdanja koje je istovremeno zastrašujuće i neodoljivo. Upravo je DAVIS, BETTY – BETTY DAVIS ploča koja je pokazala put generacijama budućih ikona, od Princea do Janelle Monáe.

Ovo vinilno reizdanje donosi svu tu visceralnu energiju nazad, tamo gde joj je i mesto – na gramofonu. Zvuk je direktan, „u sobi“, omogućavajući vam da čujete svaki uzdah, svaki prljavi gitarski rif i svaki udarac bubnja sa kristalnom jasnoćom. Iako komercijalno neuspešan u svoje vreme, ovaj album je postao kultni klasik i sveti gral za kolekcionare i ljubitelje pravog, sirovog funka i soula. Njegov uticaj je nemerljiv, a relevantnost samo raste. Ovo nije samo ploča, već esencijalni deo muzičke istorije koji pripada svakoj ozbiljnoj kolekciji.