Oasis – Definitely Maybe

Sa prvim rifom pesme Rock ‘n’ Roll Star, ceo muzički pejzaž devedesetih se nepovratno promenio. Tamo gde je Grunge nudio introspekciju i samopreispitivanje, Oasis je stigao sa zvučnim zidom sirove arogancije, nudeći eskapizam kroz čistu, nefiltriranu snagu rokenrola. Ovo nije bio album; bio je to manifest. Deklaracija namere pet momaka iz Mančestera, predvođenih himničnim kompozicijama Noel Gallaghera i neponovljivim, prkosnim vokalom Liam Gallaghera. Svaka pesma, od hipnotičke vožnje u Columbia do euforične nade u Live Forever, zvuči kao da je napisana da se peva na stadionu, sa desetinama hiljada glasova koji odjekuju u noći.

Produkcija, koju potpisuje Owen Morris, ključni je deo alhemije. Zvuk je kompresovan do krajnjih granica, glasan, abrazivan i apsolutno veličanstven. Gitare nisu samo instrumenti; one su artiljerija koja stvara gust, gotovo opipljiv zid buke, dok se ritam sekcija probija sa snagom teretnog voza. Upravo je ta sirova, neispolirana energija ono što definiše ovaj album. Čak i naizgled ležernije numere poput Shakermaker ili Digsy’s Diner poseduju tenziju koja preti da eksplodira svakog trenutka. Esencijalni dokument jednog vremena, Oasis – Definitely Maybe predstavlja zvučni otisak radničke klase koja je sanjala o nečemu većem, a ti snovi su urezani u svaki sekund traka poput Supersonic i Cigarettes & Alcohol.

Ovo reizdanje na vinilu ne nudi samo nostalgiju, već priliku da se album doživi onako kako je i zamišljen – glasno i bez kompromisa. Toplina i dinamika vinila daju novu dubinu tom legendarnom zvučnom zidu, dopuštajući da se čuje svaki sloj distorziranih gitara i svaki odjek u Liamovom glasu. Od prve igle koja dodiruje ploču do poslednjih, gorko-slatkih akorda pesme Married With Children, ovo je podsetnik na vreme kada je gitarska muzika bila najvažnija stvar na svetu. Definitely Maybe nije samo debi album; to je monolit Britpop ere i jedan od najvažnijih rok albuma ikada snimljenih.