Black Sabbath – Paranoid

Kada se govori o samom nastanku žanra koji danas nazivamo heavy metal, gotovo je nemoguće zaobići monumentalni zvučni zid koji je izgradila četvorka iz Birmingema. Black Sabbath – Paranoid nije samo još jedan album u nizu; to je mračni, distorzirani manifest radničke klase i ultimativni zvučni zapis anksioznosti Hladnog rata. Objavljen u jeku vijetnamske krize, ovaj drugi po redu studijski album benda Black Sabbath redefinisao je granice onoga što rok muzika može da postane. Dok su njihovi savremenici još uvek pevali o cveću i miru, Ozzy Osbourne, Tony Iommi, Geezer Butler i Bill Ward su ponudili pesimističnu, okultnu i tešku viziju stvarnosti, stvarajući tako prototip za kasnije mutacije kao što su doom metal, stoner rock i sludge.

Zvučni pejzaž ovog izdanja je apsolutno beskompromisan i zlokobno zarazan. Otvarajući apokaliptičnim sirenama u epskoj War Pigs, bend vas momentalno uvlači u muljeviti, hipnotički trans gde Tony Iommi isporučuje neke od najprepoznatljivijih, gvozdenih rifova u celokupnoj istoriji gitarske muzike. Naslovna numera Paranoid, nastala navodno za samo dvadeset minuta kao usputni dodatak ploči, zapravo je frenetični udarac koji pulsira ranim punk senzibilitetom i neurotičnom energijom. Sa druge strane, psihodelična i zlokobno tiha Planet Caravan pokazuje neverovatnu dinamiku benda, oslanjajući se na jazz elemente i eho efekte, pre nego što se zvučna slika prelije u teški, robotički hod večitog klasika Iron Man. Duboki rezovi poput jezive Electric Funeral i brutalno iskrene, heroinske hronike Hand Of Doom besprekorno zakucavaju atmosferu paranoje, dok instrumental Rat Salad i zatvarajuća, ritmički kompleksna Fairies Wear Boots svedoče o ludačkoj tehničkoj sinhronizaciji ove genijalne ritam sekcije.

Ovo specifično reizdanje iz 2022. godine, realizovano pod okriljem izdavačkih kuća Sanctuary, BMG i legendarne etikete Vertigo, donosi onaj sirovi, masivni udarac kakav vinilni format apsolutno zahteva. Originalna produkcija koju je potpisao Rodger Bain ovde dobija novi, topliji i organskiji život. Niskofrekventni bas udarci koje kreira Geezer Butler i suva distorzija konačno dišu u punom kapacitetu, potpuno oslobođeni onog sintetičkog kompresovanja karakterističnog za rane CD remastere iz devedesetih. Zvuk je namerno gust, klaustrofobičan na pravim mestima, a opet kristalno jasan kada Iommijeve solaže preseku tamu. Bilo da tek ulazite u mračne vode teškog zvuka ili jednostavno želite da zamenite svoju izlizanu originalnu ploču sa buvljaka, ovaj presing predstavlja ultimativni zvučni artefakt koji svaki ozbiljan muzički kolekcionar mora posedovati.